O nedostatku inženjera kod nas se govori godinama, najčešće kao o problemu privrede koja ne može da nađe ljude. Problem je, međutim, stariji i širi od toga.
Grupa TIM je nastala delom i zbog njega. Okupili smo se oko uverenja da znanje stečeno decenijama rada ne treba da ostane neiskorišćeno, i da se nešto može uraditi i izvan institucija, u sredini u kojoj živimo.
Kako je nestao inženjerski kadar
Nedostatak inženjera nije nastao preko noći, nego gašenjem mesta na kojima su inženjeri radili.
U tranziciji su nestala preduzeća u kojima su se inženjeri formirali: razvojne službe, pogoni, tehnički biroi. Sa njima je nestao i put kojim je mlad čovek posle fakulteta ulazio u struku, uz starije kolege i uz konkretne zadatke.
Jedan deo tih ljudi otišao je iz zemlje. Drugi deo ostao je ovde, ali van struke, radeći poslove koji sa njihovim obrazovanjem nemaju veze. Treći deo je u međuvremenu otišao u penziju.
Posledica je praznina koja se ne vidi odmah. Diplomiranih inženjera ima, ali onih koji su prošli kroz razvoj nekog proizvoda od zamisli do isporuke ima znatno manje.
Šta škola može, a šta ne
Fakultet daje osnove, ali inženjer se ne stvara samo u učionici.
Sposobnost da se nejasno postavljen problem razloži na rešive delove, da se proceni šta je dovoljno dobro i da se odgovara za rešenje, stiče se radom na konkretnim zadacima, uz nekog ko je to već radio.
Upravo je taj deo obrazovanja najviše oslabio, jer su nestala mesta na kojima se odvijao. Laboratorijske vežbe i projektni zadaci su koristan, ali ne i potpun nadomestak.
Tome treba dodati i to što se tehnika brzo menja. Ono što se uči danas delom zastareva do trenutka kada student počne da radi, pa sposobnost samostalnog učenja postaje važnija od obima naučenog gradiva.
Znanje koje odlazi sa ljudima
Najveći deo inženjerskog iskustva nigde nije zapisan.
U knjigama i propisima stoji ono što se može formulisati. Ne stoji zbog čega se jedno rešenje u praksi pokazalo lošim, gde se greška najčešće javlja i šta se radi kada podaci iz kataloga ne odgovaraju onome što se meri na terenu.
Takvo znanje prenosi se samo radom jednih pored drugih. Kada generacija ode u penziju, a nije imala kome da ga preda, ono nestaje, bez obzira na to što su svi dokumenti sačuvani.
Kod nas se to dogodilo u obimu koji se retko sreće, jer je prekid bio nagao. Nije reč o postepenoj smeni generacija, nego o godinama u kojima je ceo lanac prekinut.
Šta možemo da uradimo
Grupa TIM ne može da reši problem kadrova, ali može da pokaže da iskustvo još ima gde da se primeni.
Naši članovi su decenije proveli u industriji, institutima i na fakultetima. To iskustvo stavljamo u funkciju kroz konkretne projekte, a ne kroz predavanja o tome kako je nekada bilo.
Otvoreni smo za rad sa mlađim inženjerima i studentima koji žele da prođu kroz razvoj jednog uređaja od zamisli do primene. Takav rad je, po našem uverenju, jedini način da se prenese ono što se knjigom ne prenosi.
Otvoreni smo i za saradnju sa preduzećima i institucijama kojima nedostaje upravo takvo iskustvo za konkretan zadatak.
Ako prepoznajete sebe u ovome, javite nam se.