Od početka ovog veka o preduzetništvu se govori kao o zalogu razvoja. Veza između preduzetničkog poduhvata pojedinca i napretka cele zajednice ne traži mnogo dokazivanja.
Ipak, preduzetništvo se po pravilu svodi na privredne aktivnosti, pa se zanemaruje njegov značaj za ukupne tokove u društvu. Odsustvo preduzetničkih poduhvata često se pripisuje prethodnom sistemu i ograničenjima koja je nametao. Tih ograničenja formalno više nema, a uticaj preduzetničkih aktivnosti i dalje se slabo oseća.
Preduzetništvo se teško uči
Poslednje dve decenije obrazovni sistem pokušava da podigne preduzetničku svest, ali rezultati izostaju.
Mogući razlog je to što preduzetništvo i nije nešto što se može naučiti na času. Pre je reč o odnosu prema radu i riziku, dakle o načinu razmišljanja.
Ono što zajednica može da uradi jeste da stvori okvire u kojima će slobodnomisleći i preduzetni pojedinci i grupe doći do izražaja. Tek tada se iz mnoštva ideja izdvoje one koje vrede, a njihovi rezultati drugima postanu putokaz da ne treba odustati na prvoj prepreci.
Takvi okviri podrazumevaju društvenu podršku: organizovanje prostora za rad, materijalne resurse, pravnu i finansijsku pomoć, i obuku za izradu poslovnih i operativnih planova.
Kakva podrška postoji
Podrška preduzetništvu razvila se u nekoliko oblika, koji se razlikuju po tome kome su namenjeni.
Naučno-tehnološki parkovi su namenska infrastruktura, kancelarije, laboratorije i sale za sastanke, uz administrativnu, pravnu i finansijsku logistiku. Grade se po pravilu uz univerzitetske centre, pa povezuju naučne institucije sa privredom i omogućavaju prenos tehnologija. U Evropi takvi parkovi postoje decenijama; među najpoznatijima su Kembridž, Kista u Stokholmu i WISTA u Berlinu.
Poslovni inkubatori su niži nivo iste ideje. Oni onima koji tek započinju posao nude prostor, savetovanje i usluge vođenja posla, dok ne stanu na sopstvene noge.
Poslovni plan nije infrastruktura, ali je jednako važan. U njemu se iskazuje šta firma radi, šta nudi, kako se predstavlja javnosti i kako planira da posluje. Bez toga se ni jedna ni druga vrsta podrške ne može iskoristiti.
U Srbiji pod nazivom naučno-tehnološki park deluju četiri institucije: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku.
Naučno-tehnološki park „Čačak“
Park u Čačku osnovan je sa idejom da bude nosilac lokalnog i regionalnog razvoja.
Obezbeđuje uslove za razvoj preduzetništva, primenu inovacija i saradnju privrede i nauke na području zapadne Srbije. Osnivači su inicijalno bili Grad Čačak, poslovna udruženja Gradac 97 i Čačak 2000, Fakultet tehničkih nauka, Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo, a danas je među njima i Vlada Republike Srbije.
Za nas park nije opšta tema. U njemu radi firma Vetroinženjering, sa kojom smo realizovali informacioni sistem vetrogeneratora, naš do sada najobimniji projekat.
[Ovde dopuniti: kako je saradnja izgledala u praksi, šta park konkretno omogućava maloj grupi inženjera i da li biste takav vid saradnje preporučili drugima.]
I sama grupa je preduzetnički pokušaj
Rad Grupe TIM treba shvatiti upravo tako.
Cilj je da se oko ideja okupe pojedinci i grupe, pa da te ideje promovišu, realizuju ili stave na raspolaganje drugima. Jer će neko drugi na osnovu njih možda doći do bolje ideje ili do boljeg rešenja one postojeće.
Nismo firma i ne tražimo tržište. Ono što imamo jeste iskustvo i spremnost da ga uložimo u konkretne poduhvate, svoje i tuđe.
Ako pokrećete nešto u čemu vam treba inženjerska pomoć, javite nam se.