Veštačka inteligencija odavno zaokuplja pažnju akademske zajednice, ali je poslednjih godina izašla iz naučnoistraživačkog sektora i postala svakodnevna tema. Razvoj i primena veštačke inteligencije našli su mesto u strategijama razvoja mnogih država.
Od nje se mnogo očekuje, a istovremeno se postavljaju i mnoga pitanja. Primenu prate kontroverze koje izazivaju zabrinutost, i kod šire javnosti i kod stručnjaka: od bojazni da će roboti zameniti čoveka kao radnu snagu, do bojazni da će se veštačka inteligencija izdići iznad samog čoveka.
U ovom tekstu posmatramo veštačku inteligenciju kao nastavak razvoja koji traje decenijama, a ne kao iznenadni prelom.
Odakle dolazi
Veštačka inteligencija nije nastala sama za sebe, nego je nastavak razvoja elektronike, računarstva i telekomunikacija.
U osnovi svega je poluprovodnička tehnologija. Na njoj je izgrađeno računarstvo, a uporedo sa njim, i isprepletano sa njegovim razvojem, razvijale su se telekomunikacije. Za manje od tri decenije to je dovelo do dramatične promene u načinu na koji ljudi komuniciraju.
Internet kao komunikaciona platforma doneo je promene koje nisu ostale samo u tehnici. One su se prelile u svakodnevni život, i tu se već mogu uočiti mnogi sporedni efekti.
Teženje istraživača da pomeraju granice je razumljivo. Ali pored koristi za čovečanstvo, novi razvoj redovno donosi i efekte koje niko nije planirao. Upravo ti sporedni efekti danas najviše brinu javnost kada je reč o veštačkoj inteligenciji.
Virtuelizacija radnog i životnog prostora
Najveći sporedni efekat informaciono-komunikacionih tehnologija jeste to što su rad i druženje prešli u virtuelni prostor.
Zahvaljujući aplikacijama koje se izvršavaju preko interneta, mnoge poslove obavljamo od kuće, iz restorana ili sa putovanja. Društvene mreže su olakšale komunikaciju, pre svega prostorno, ali su i znatno virtuelizovale društveni život. Neposredno druženje sve češće zamenjujemo druženjem preko mreže, a i kada sedimo sa bližnjima, teško se odvajamo od telefona.
Pandemija kovida 19 pokazala je koliko se poslova može obaviti od kuće. Obrazovni proces na svim nivoima bio je virtuelizovan. Iskustva iz tog perioda uticala su da se takav način rada zadrži i posle pandemije.
Moguće je da je upravo taj način rada ubrzao prihvatanje veštačke inteligencije. Pojava platforme ChatGPT firme OpenAI u novembru 2022. može se smatrati prekretnicom, jer je veštačka inteligencija tada zakoračila u svet običnog čoveka.
Šta iz ovoga sledi
Za inženjera je važnije da razume na čemu veštačka inteligencija počiva nego da predviđa dokle će stići.
Iza svake nove tehnologije stoje poznate osnove: poluprovodnička kola, računarska arhitektura, mreže i obrada podataka. Ko ih poznaje, lakše razlikuje stvarne mogućnosti od očekivanja koja se tehnologiji pripisuju.
U radu Grupe TIM veštačka inteligencija nije sama sebi cilj. Zanima nas kao alat u obradi podataka prikupljenih sa senzora, u oblasti kojom se bavimo kroz razvoj IoT uređaja.
U narednim tekstovima ove sekcije pozabavićemo se konkretnim pitanjima: računarskim platformama, razvojnim okruženjima i primenom metoda mašinskog učenja nad podacima i