Siniša Ranđić
Tekst iznosi lični stav autora, a ne zvanični stav Grupe TIM.
Jedan od ciljeva Grupe TIM jeste da podstakne udruživanje iskusnih inženjera, kako bi se stečeno znanje prenelo na mlađe i stavilo u funkciju tehnološkog i industrijskog razvoja kraja koji gravitira Čačku.
Da bi se razumelo zašto je to potrebno, vredi pogledati šta se u svetskoj proizvodnji promenilo u poslednje tri decenije i gde smo se u toj promeni našli.
Razvoj i proizvodnja su se razišli
Najveća promena nije u tome šta se proizvodi, nego gde se šta radi.
Tehnološki napredak, pre svega u oblasti materijala, promenio je i same proizvode i način na koji nastaju. Najvidljivija posledica je razdvajanje mesta na kojima se proizvod osmišljava od mesta na kojima se izrađuje.
Velike korporacije su proizvodnju selile u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, dok su istraživanje, razvoj i projektovanje zadržale u svojim centralama. Posao se tako podelio na onaj koji donosi znanje i onaj koji donosi sate rada.
Ta podela nije bezazlena. Zemlja u kojoj se samo proizvodi dobija zaposlenost, ali ne i sposobnost da sutra sama osmisli proizvod.
Šta je uradila Kina
Kina je bila zemlja sa jeftinom radnom snagom, a danas je među tehnološki najrazvijenijima.
To se nije dogodilo samo od sebe. Uz proizvodnju koja je dolazila spolja, sistematski je građena sopstvena sposobnost da se razvija, a ne samo izrađuje. Ulagalo se u obrazovanje, u istraživanje i u to da se znanje zadrži u zemlji.
Drugim rečima, položaj jeftinog proizvođača shvaćen je kao polazna tačka, a ne kao trajno stanje.
To je najvažnija pouka tog primera, i ona ne zavisi od toga kako ko gleda na kineski model uređenja. Ko ne radi i na razvoju, ostaje na onoj strani podele koja donosi najmanje.
Gde smo mi
Srbija se u svetskoj podeli posla pojavljuje uglavnom kao zemlja sa jeftinom radnom snagom, uz prednost geografskog položaja.
Tranzicija je trajala dugo i protekla je uz pretpostavku da je sve prethodno bilo bezvredno i da će tržište samo rešiti ostalo. U toj žurbi lako se zaboravilo da smo ranije imali kadrove koji su umeli da prate tehnološki razvoj i da u njemu učestvuju.
Danas uglavnom umemo da primenjujemo tuđa dostignuća. Kada treba neposredno učestvovati u njihovom nastanku, zaostatak je veliki, pa i u oblastima u kojima se predstavljamo kao ozbiljan činilac, kakve su informacione tehnologije.
To nije zamerka ljudima koji u tim oblastima rade; naprotiv, mnogi od njih rade vrhunski posao za strane naručioce. Pitanje je ko na kraju poseduje rešenje i gde ostaje znanje koje je pri tome stečeno.
Šta se može uraditi
Spoj iskustva starijih i energije mladih je ono što imamo, i nije malo.
Stariji inženjeri nose znanje stečeno u vremenu kada se kod nas razvijalo, a ne samo sklapalo. Mladi donose spremnost na učenje i poznavanje alata koje stariji nisu imali. Ni jedno ni drugo samo za sebe nije dovoljno.
Grupa TIM je pokušaj da se to spoji, u malom i bez velikih reči. Na konkretnim projektima, umesto na skupovima o značaju saradnje.
Cilj je jednostavan: da Srbija bude učesnik u razvoju novih tehnologija, a ne samo njihov korisnik. Taj cilj se ne postiže odlukom, nego poslovima koji se jedan po jedan urade.
U ovoj rubrici iznosićemo razmišljanja i predloge kako se tome može prići. Svaki argumentovan odgovor rado ćemo objaviti.