Siniša Ranđić
Tekst iznosi lični stav autora, a ne zvanični stav Grupe TIM.
Rajko Tomović, jedan od tvoraca prvog domaćeg računara, izneo je svojevremeno smelu tvrdnju: da su računari više doprineli tehnološkom napretku nego pronalazak parne mašine.
Ta misao dovoljno govori o uticaju koji su računari izvršili na tehniku i na savremenu civilizaciju. Utoliko je neobičnije što je sam računar, kao uređaj, danas sve manje u vidokrugu.
Nekada i sada
Računari su se nekada projektovali kao samostalni uređaji, a koristili onako kako je korisniku odgovaralo.
Između raspoloživog hardvera i primene stajao je programski sistem. Mogućnost da se hardver programira činila je računar prilagodljivim: isti uređaj je, uz drugi program, služio drugoj svrsi.
Razvoj poluprovodničke tehnologije to je promenio. Računari su počeli sve više da se projektuju prema zahtevima primene, pa se prilagođavanje korisniku ostvaruje i na nivou hardvera. Uređaj se pravi za ono što treba da radi, a ne da bi se tek posle odlučilo šta će raditi.
Ta promena je donela velike koristi: manje gabarite, manju potrošnju, nižu cenu. Zahvaljujući njoj računari su prestali da budu povlastica bogatih i postali dostupni pojedincu. Ali je donela i to da je računar u uređaju postao nevidljiv.
Svuda, a nigde
Čovek danas koristi mnoštvo uređaja, a da nije ni svestan da koristi računar.
Najbolji primer je mobilni telefon, ali tu su i televizor, automobil, kuhinjski aparati i meračka oprema. U svakom od njih sedi računar, često moćniji od onih na kojima su pravljene prve ozbiljne primene.
Posledica je da se o računaru kao uređaju sve manje govori. Njime se, kao stvarnom predmetom i infrastrukturnim elementom, bave uglavnom profesionalci. U javnom govoru njegovo mesto zauzimaju drugi pojmovi: nekada je to bila informatika, zatim informacione tehnologije, a danas je u modi veštačka inteligencija.
Ti pojmovi nisu pogrešni, ali su udobniji. Omogućavaju da se govori o posledicama, bez ulaska u to kako stvar radi.
Koristiti i poznavati nije isto
To što svi znaju šta računar može ne znači da znaju i kako računar radi.
Poznavanje programa iz kancelarijskih paketa danas se podrazumeva, otprilike kao pismenost i tablica množenja. To se uči u školi i očekuje od svakoga, pa teško da se može zvati stručnošću.
Ne tvrdim da je upotreba nevažna; naprotiv, ona je civilizacijski domet. Tvrdim samo da poznavanje računara kao uređaja na kome počiva sve ostalo ostaje u drugom planu, i da to nije bezazleno.
Jer onaj ko ne zna kako uređaj radi, teško može da prosudi šta on zaista može, a šta mu se pripisuje. A upravo to je danas potrebnije nego ikad, kada se svakodnevno čuju tvrdnje o tome šta će nove tehnologije učiniti.
Zašto nam je stalo do toga
Grupa TIM se bavi uređajima u kojima je računar vidljiv, jer ga sami ugrađujemo.
Kad pravite IoT uređaj, ne možete da zaobiđete pitanja koliko memorije imate, koliko struje trošite i šta se dešava kad veza padne. Tu računar prestaje da bude apstrakcija i postaje predmet sa svojim granicama.
To je, uzgred, i najbolji način da se nauči. Ko je jednom morao da uštedi nekoliko kilobajta ili nekoliko miliampera, drugačije gleda i na velike sisteme.
Zato u tekstovima na ovom portalu insistiramo na tome kako stvari rade iznutra. Ne iz nostalgije za vremenom kada se sve pravilo od nule, nego zato što je razumevanje osnove jedino što ostaje kad se tehnologije promene.