Otvaranje prema svetu, koje je došlo sa tranzicijom socijalizma u kapitalizam donelo je i neke prateće pojave. Nove tehnologije su postale lakše dostupne, a njihova primena u svakodnevnoj praksi očiglednija. Sve to je zahtevalo detaljno poznavanje odgovarajuće literature i dokumentacije. Po pravilu sve te informacije bile su dostupne uglavnom na engleskom jeziku. A on je na kraju dvadesetog veka postao vodeći svetski jezik. Pogotovu kad je u pitanju tehnika.
Dodatni značaj u komunikaciji sa svetom došao je sa pojavom Interneta. Poznavanje engleskog jezika se nametnulo gotovo kao imperativ. Posledica toga je bio upliv engleske terminologije ne samo u svakodnevni žargon već i u stručnu praksu. Pod uticajem toga došlo je do promena značenja mnogih pojmova. Što je pored potrebe za prilagođavanjem novim tehnološkim dostignućima nametnulo i potrebu terminološkog prilagođavanja. Značenje pojma PROJEKAT je upravo razlog ovom širem uvodu.
Šta je to PROJEKAT?
Ako se konsultuje dostupna literatura, uključujući i onu dostupnu putem Interneta može se doći do sledeće definicije. „Projekat ili projekt (lat. proiectum – bačen unapred) je jedinstveni proces, sastavljen iz niza aktivnosti definisanih početkom i krajem, kao i ljudskim, finansijskim i drugim resursima, koji ispunjava određene uslove. Svaka od planiranih aktivnosti unutar jednog projekta ima za cilj, zadovoljenje ukupnih potreba klijenta.“
Ostajući u domenu tehnike pod projektom su se uvek podrazumevali ozbiljni ljudski poduhvati. U okviru kojih je osmišljavan određeni sistem, vršena njegova realizacija i njegovo stavljanje u upotrebu. Oni koji su učestvovali u jednom ovakvom poduhvatu relativno lako mogu da shvate pomalo suvoparnu definiciju. Ali u tarnziciji koja kod nas još uvek traje reč projekat je postala veoma popularna. Koliko puta smo se susreli sa izjavom poznatih i nepoznatih pevača da spremaju novi projekat. A pri tom su mislili na rad na snimanju nove ploče.
Nešto novo u svetu projekata
Iskreno govoreći pomenute aktivnosti mogu da se podvedu pod termin projekat. Jer zadovoljavaju praktično sve uzuse definicije termina projekat. S druge strane realizaciji projekta prethode određene aktivnosti. Pre svega to je izrada projektnog zadatka u skladu sa kojim će se definisati parametri projekta. Upravo onako kako je rečeno u definiciji. Potrebni ljudski i materijalni resursi, vreme potrebno za realizaciju projekta, itd.
Međutim, u godinama tranzicije naglo je u prvi plan izbila jedan nova disciplina – „pisanje projekata“. Da ne bude zablude stvar je jednostavna. Radi se o aktivnostima u okviru kojih se obrazlaže zašto treba finansirati neki ljudski poduhvat. Ta situacija iznedrila je profesionalne pisače projekata. Oni su uspeli da sebi naprave prostor između onih kojima nešto treba i onih koji te zahteve mogu da ispune. Ali stvar nije tako jednostavna. Jer između onih kojima stvarno treba nešto i onih koji to mogu da obezbede ne trebaju posrednici. To znači da oni, koji su kadri da uspešno odgovore na projektne zahteve mogu sami sebe da predstave. Zato ćemo u ovoj sekciji govoriti o svetu realnih projekata i pokušati da predstavimo naše mogućnosti.
Kad su u pitanju projekti posebno je interesantna naučno – istraživačka oblast. Ili oblasti, koje se u velikoj meri naslanjaju na nju. Kao što su npr. inovacije. Poslenici iz ovog sektora po pravilu su nezadovoljni ulaganjima u istraživanje. Moguće je da je to tačno. Ali zaključke ne treba prebrzo donositi. Jer malo ko pri tome posmatra korelaciju između uloženih sredstava i ostvarenih rezultata. A to je valjda najvažnije. Projekte ne treba isključivo vezivati za naučno – istraživačku delatnost. Ali se pojam projekat najčešće sreće upravo u ovoj oblasti. Jer se aktivnosti na planu istraživanja po pravilu vrte oko projekata. Praktično, ne priznaje se istraživanje koje se realizuje izvan projekta. Ovde mora da se iznese malo pojašnjenje, kad se govori o tretmanu projekata.
U gotovo svim sredinama u kojima sam radio ako neki posao nije bio finansijski pokriven jednostavno se nije smatrao Projektom. Što se tiče Instituta to je faktički bilo opravdano. Zaposleni su morali na kraju meseca da dobiju platu. Osim toga morala su da se izdvajaju finansijska sredstva za razne fondove na nivou radne organizacije. O penzionom i zdravstvenom fondu ne treba ni govoriti. Da bi stvar dodatno bila jasna treba znati da je svaki zaposleni u naučno – istraživačkom sektoru morao da zaradi 5 dinara da bi dobio 1 dinar plate. Odatle je jasno zašto su poslovi koji su se radili u Institutu morali da budu pokriveni komercijalnim ugovorima.
Naučno istraživačka delatnost u Srbiji je delimično finansirana iz fondova resornog ministarstva. I u Institutu su realizovani projekti koji su finansirani na novaj način. Međutim, prihod od takvih projekata bio je neuporedivo manji od prihoda od komercijalnih projekata. Međutim, situacija na fakultetima je bila bitno drugačija. Tamo su istraživački projekti uglavnom finansirani iz državnih fondova. Čak šta više projekti koji nisu na ovaj način finasirani po pravilu nisu tretirani kao naučno istraživački projekti. A prihodi po osnovu naučno istraživačkih projekata bili su dodatni prihodi u odnosu na prihode od obrazovne delatnosti koji su obezbeđivali plate zaposlenima na univerzitetima (fakultetima).
Istraživanje sa/bez paradoksa
Što se tiče istraživanja, izgleda da je kod nas sve obrnuto. Ili kako se često kaže – „stvari su postavljene na glavu umesto na noge“. Često pominjem Zakon o istraživanju iz sredine osamdesetih godina prošlog veka. On je u praksu uveo tzv. cenzus prema kome neka institucija može da dobije atribut naučno – israživačke.
Zbog toga su svi bili opsednuti dostizanjem tog cenzusa umesto da se bave istraživanjem. Umesto da neko postane magistar ili doktor nauka zato što se bavi istraživanjem, moralo je da bude obrnuto. A kasnije država će kao naučno – istraživačke projekte priznavati samo one koji su se realizovali pod patronatom ministarstva za nauku. Ova dva pravila će bitno uticati da nauka i iitraživanje u Srbiji liči na – „Spolja gladac, a unutra jadac“.
Dodatno na degradaciju naučno – istraživačke delatnosti uticao je i način vrednovanja njenih rezultata. Praktično sve se svelo na prebrojavanje radova, koji su objavljeni u časopisima sa tzv. Sci lista. Tako se došlo do paradoksa da u Srbiji nikada nije bilo više tzv. Sci radova, a manje opipljivih rezulata istraživanja.
Kao što se vidi sa slike okosnicu svakog istraživanja čine istraživači – predmet istraživanja – sam proces istraživanja. Predmet istraživanja se po pravilu bliže definiše odgovarajućim istraživačkim projektom. Na jednoj strani projekat definiše predmet istraživanja, cilj istraživanja i konačno očekivane rezultate istraživanja. S druge strane projektom se definišu potrebna sredstva, oprema i kadrovi potrebni za realizaciju istraživanja. I naravno vreme potrebno da se istraživanje realizuje.
Projekat može biti definisan od strane samih istraživača, koji su se okupili oko određene istraživačke ideje. U ovom slučaju očekuje se da je ideja utemeljena na znanju i iskustvu istraživača. I da postoje očekivanja da će se ostvariti opipljivi rezultati. S druge strane projekat može da bude definisan od institucije koja očekuje da od njegove realizacije dobije odgovarajuću korist.
Finansiranje istraživanja
Istraživanje je danas praktično nemoguće realizovati bez odgovarajuće finansijske podrške. U zavisnosti od uslova u kojima istraživači deluju finasijska podrška se mora posmatrati sa dva aspekta. Nadoknade za rad istraživača. I materijalnih troškova istraživanja. Uprošćena struktura finasiranja istraživanja može se predstaviti kao na slici.
Pojednostavljeno gledano finansiranje istraživačkih projekata može se vršiti na dva načina:
- Iz državnih i međunarodnih fondova. Prvenstveno se misli na fondove koji su namenjeni finasiranju naučno – istraživačke i inovacione delatnosti. Ovi fondovi periodično objavljuju konkurse za prijavu projekata od strane naučno – istraživačkih institucija (PROMIS, IDEJE, Horizon 2020, );
- Velike kompanije ili odgovarajući investicioni fondovi takođe mogu da finansiraju određene istraživačke projekte. Privredni subjekti mogu kroz neposrednu saradnju sa istraživačkim institucijama da iniciraju odgovarajuće projekte. S druge strane mnoge firme imaju fondove u okviru kojih iniciraju realizaciju projekata u okviru različitih programa. Ovi programi često podrazumevaju zajednički nastup istraživačkih institucija i malih i srednjih preduzeća;
Kao što se vidi sa slike postoji određena razlika u raspodeli finansijskih sredstava kod fakulteta i instituta.
Rezultati istraživanja
Načelno najveće kontraverze izaziva način na koji se vrši vrednovanje rezultata istraživanja. To je najviše odnosi na istraživanja koja finansiraju državne institucije. Tražeći objektivne pokazatelje uspešnosti istraživanja došlo se na ideju da se vrši njihovo kvantifikovanje. Tako se došlo do vrednovanja po osnovu impact factor časopisa u kojima se objavljuju radovi nastali u procesu istraživanja. Međutim, praksa je pokazala previše manjkavosti ovakvog pristupa. Dva, možda glavna nedostatka su:
- Da bi se neki rad povezao sa određenim istraživanjem dovoljno je bilo u afilaciji to naznačiti. Pri tome se često nije vodilo računa o korelaciji sadržaja rada i tematike istraživanja;
- Imajući u vidu značaj impact faktora na rangiranje istraživača mnogi časopisi su našli prečicu da ga podignu. Tipičan primer su časopisi Technology, Technics, Education and Management i Metalurgia International. Zhvaljujući radovima u ovim časopisima mnogi istraživači u Srbiji su doktorirali ili napredovali u zvanjima.
Pojednostavljeni pristup vrednovanju rezultata istraživanja omogućio je istraživačima mnoge pogodnosti. Pre svega kod sticanja preferncijala kod odbrane doktorskih disertacija i napredovanja u istraživačkim i nastavničkim zvanjima.
Stavljanjem u središte pažnje pomenutih kvantitativnih rezultata u drugom planu ostaju pažnje vredni pokazatelji naučnoistraživačkog rada. U prošlosti samo projekti koje je finansiralo resorno ministarstvo smatrali su se relevantnim za vrednovanje istraživača. Danas se to proširilo i na projekte koje finasira Evropska Unija. Međutim, tu dolazi do određenih propusta, jer se često u relevantne projekjte ubrajaju i projekti koji ne spadaju u istraživačke. Takvi su projekti koju su pokretani kroz programe TEMPUS i COST.
U prvom slučaju radilo se o programu podizanja nivoa istraživanja u zemljama u tranziciji. Kod drugog programa radilo se o nastojanjima da se razviju istraživačke mreže na prostoru Evrope. I povežu stručnjaci iz akademske zajednice sa istraživačima iz malih i srednjih preduzeća, javnih institucija i drugih relevantnih organizacija. To isto važi i za programe razmene istraživača, koji se finasiraju u okviru Erasmus fondova.
TIM i projekti
Grupa TIM je neminovno upućena da svoje aktivnosti veže za realizaciju različitih projekata. Shodno tome ova sekcija biće iskorišćena da se predstave glavni projekti realizovani u okviru Grupe TIM. Sekcija je podeljena u nekoliko podsekcija, aone su:
- ISTRAŽIVANJE – biće predstavljena proces realizacije istraživačkih projekata.
- PROJEKTOVANJE – biće predstavljeni glavni elementi zastupljeni u procesu projektovanja.
- RAZVOJNI PROJEKTI – biće predstavljen teorijsko – praktični okvir u kome se odvijaju aktivnosti Grupe TIM.
- ENERGIJA – aspekti energetske efikasnosti su jedan od glavnih okvira u kojima se do sada odvijala aktivnost Grupe TIM. Shodno tome biće prikazani važni aspekti korišćenja energetskih potencijala.
- APLIKACIJE – biće predstavljene aplikacije realizovane u okviru aktivnosti Grupe TIM.
- ISKUSTVA – biće predstavljena najvažnija iskustva stečena tokom aktivnosti Grupe TIM.