Закорачите у будућност са ТИМ Чачак
Развој информационо – комуникационих технологија (ИКТ) из темеља је променио живот савременог човека. Поготову се то одразило на комуникацију међу људима. На то је највише утицао развој Интернета као глобалног начина повезивања рачунара. А у склопу тога и развој свих пратећих сервиса који су данас доступни на њему. Међутим, постојање Интернета не искључује оно највредније код човека – размишљање.
Првобитно замишљен као глобална рачунарска мрежа Интернет је данас далеко превазишао потребе обичног повезивања рачунара и размену информација међу њима. Можда је једна од наважнијих могућности при коришћењу Интернета непосредни, готово тренутни увид у размишљања других корисника. Односно начин на који они саобразују свет око себе или како он утиче на њих (reflection).
Имајући то у виду у оквиру ове секције портала ТИМ покушаћемо да кроз пригодне текстове прикажемо наше ставове о свету око нас. И свим аспектима којима група ТИМ ad hoc посматрано жели да се бави. Трудићемо се да ти текстови немају форму и садржину обичног блога. Већ да заиста буду наше рефлексије на идеје, активности и резултате које ће путем овог портала промовисати група ТИМ.
Очекујемо да сви који буду узели учешће у пројекту ТИМ свој допринос дају и кроз овај вид активности. Циљ нам је да нас потенцијални сарадници боље упознају и на овај начин.
Ево, већ смо добро закорачили у 2021. годину и потрошили је преко 7%. И у ових пар првих недеља настављено је са објављивањем предвиђања шта нас то очекује у новој години. Поготову што „доба короне“ у коме живимо траје и даље. Поред нових пророка многи се позивају на оне најпознатије Нострадамуса и баба Вангу. А заборављамо да се у српској митологији – као пророци једино признају браћа Тарабићи из истоименог засеока у варошици Кремни.
Међутим, ми са ових простора, имамо још људи – визионара, као нпр. Горан Бреговић, који је давне 1983. године спевао “У вријеме отказаних летова” (Бијело Дугме – Албум „Успаванка за Радмилу М.“). У то време нешто тако је било незамисливо! Међутим, ево – доживесмо и то! Сада се из Америке у Србију, уместо 8 сати као некада, лети 2 дана.
Време короне, све нас је доста уназадило, али смо много тога и научили. Научили смо да све “…може да стане – али само Интернет не!…” (реклама на једној ТВ). “Рад од куће” је амерички проналазак, стар око 25 година.
Већ у то време, људи су могли да седе у свом стану и преко једног “дебелог црног кабла” гледају телевизију, имају Интернет на рачунару и наравно телефон – да могу наручивати пицу (пречника волана – на старим камионима).
Личи ли ово некоме на данашњи SBB кабал у вашој кући? У то време, ми смо се у Србији још бавили интерним телефонским FAX/Модемима у рачунарима брзине 2400 – 9600bps и Windows 95.
Ја данас у Србији имам препоруку да седим кући и радим од куће. Али како? Моја машина за мотање опруга, захтева да будем присутан и ако умрси жицу или нешто друго пође по злу… да је зауставим. Размишљам да поставим на њу један “Siemens” PLC контролер, S7 серије 1200, довољно паметан да сензором блиског контакта открије да нешто није у реду.
Њега могу да закачим и на LAN фирме и да га “видим” преко Интернета. Али, моја фирма нема фиксну IP адресу. Донедавно је имала динамичку – али јавну и видљиву, но заједничком координираном акцијом свих већих Интернет провајдера у Србији су је одузели – искључили. Без најаве! Кажу, тако сви раде, а прећуткују да у свету више нема IP4 адреса, а закуп је веома скуп, бар док не стигне стандард IP6.
Једино ми остаје да направим неку VPN конекцију од моје фирме и од куће – до неког видљивог сервера. Али како? Чуо сам да у Чачку има неки ТИМ момака који имају развијену технологију за решавање оваквих проблема и да могу да контролишу на стотине уредјаја – ма где се налазили, по IoT концепту! Морам да их потражим…
Горан Бреговић је у поменутој песми из 1983. године певао о томе да “Вани је смог, децембар и мрак” и да “У касни сат цркава мој град”. Мој град Чачак је обележен црном мртвачком главом као најзагађенији град у Србији, па и у Европи!? Ја нешто нисам баш приметио да је тако црно. Помињу се неке честице, ppm-ови и слично… Мењају се стандарди да будемо мање загађени? Ја то не разумем баш најбоље, иако сам завршио класичну Гимназију у Чачку и Машински факултет у Београду, где сам стекао и звање мастера.
Али, зато можда знам где је сигурно добро и где је ваздух леден и кристално чист. Опет помињем Кремну, на 850м надмрске висине, измедју Таре и Златибора где нема угља и индустрије… То може да буде референца/репер за добар ваздух! Знам једног на писарници у градској управи Чачак, па ћу му предложити да ме одведе код свог шефа, а овај ће ме ваљда одвести до неког свог секретара…
Да им предложим, да купе један ТВ 32”, и један Raspberry Pi 3 и да ставимо у излог Дома Културе у Чачку. А ови момци из ТИМ, које сам помињао, умеју да доведу бинарни сигнал из Кремне и са још неколико тачака у Чачку, па да упоредимо. Да видимо да ли заиста заслужујемо да будемо на црној листи, а и грађани да се информишу и увере (и лично и online (од својих кућа)).
Када су америчке бомбе 1999. године растурале “ЦЕР” (Централна Електро Радионица) папирићи документације су летели километрима около. Један такав сам нашао на потезу између села Атенице и Трнаве, једно 2 – 3км ваздушне линије од удара.
Данас је на том простору никао нови “Научно технолошки парк” – Чачак (2020. године). Откупљен од приватника, реновиран и опремљен. Кажу да се ту развија врхунска наука и техника. Све сама роботика, аутоматика, ИТ… Ја сам ту близу, на пушкомет ваздушне пушке, како они не чуше за мене раније (а и ја за њих).
Да им дам комплетну документацију за пројекат ревитализације машина алатки – CNC управљање, корачним моторима… настала још 1996. годне. Прототип је представљен те године на мајском сајму технике у Београду. Резање по 2.5D контури, бушење, гравирање, конверзија из битмапираних (скенираних) контура у векторске.
“ФРА” (Фабрика Резног Алата), и мој најдражи ОУР (Организација Удруженог Рада) “Алатница” – и данас постоје, али их је купио неки приватник – ђутуре. Плац, хале, машине, пројекте и људе, … Жао ми што 1990. године нису прихватили да организују производњу ЦИКЛО – РЕДУКТОРА, по документацији коју сам направио помоћу Атарија ST 2040 (MC 6800 на 8Mhz, 2Mb RAM).
Нешто методом реверзибилног инжењеринга (нису то Кинези измислили), а нешто на бази прорачуна из механике и математике, које сам ја обавио, као млади инжењер тек пристигао са Машинског факултета. Ја сам их у “ФРА” питао за стан у Чачку, а они ми понудили празан плац у Атеници, и тако се све завршило на прототипу. Еквидистанта – епициклоиде, чека да поново у Србији буде пронађена, а за то време “Сиеменс” и “Севр” – праве интелигентне елеткромоторне погоне са интегрисаним редукторима.
Горан Бреговић је те 1993. године, у поменутој песми, певао и о депресији, о лошој храни, али и о персијским принцезама. Ја бих ово о депресији изоставио. Лошу храну бих преформулисао у дијеталну, а у Истанбул бих ишао да видим персијске принцезе! При томе ћу летети на црвеном ћилиму, представљеном пре неколико дана, као револуционарно летеће возило у Србији и Европи. И хит који ће нас уврстити у модеран свет.
Међутим, ако полетим, нисам сигуран где ћу да слетим тим возилом, … Приметио сам конструктивну грешку у предњем делу стајог трапа испред скија. А и у левитацији, није стабилан, љуља се, вероватно грешка у софтверу и вези између жироскопа и контролера за управљање моторима елиса.
Миодраг Кукић
У Чачку, 26. јануара 2021. године