Поред хардверских развојних окружења савремено рачунарство су обележила и софтверска развојна окружења. У принципу софтверска развојна окружења имају шире значење од хардверских развојних система. У општем случају оваква развојна окружења пружају подршку за развој софтвера за већ постојеће рачунаре. Њиховим коришћењем се процес развоја програма у великој мери олакшава, па често и аутоматизује.
Поступак развоја програма
Током развоја софтвера извршава се неколико операција:
- Унос и измене изворног програма, написаног у неком од програмских језика. За ову намену се користе тзв. едитори текста (Text Editors).
- Превођење изворног програма у тзв. објектни код (Object Code). За ову операцију се користе језички преводиоци (Compiler, Interpreter).
- Повезивање модула који представљају објектни код, укључујући програмске библиотеке у извршну форму програма захтева коришћење одговарајућих програма, који се називају повезивачи (Linker).
- Пре него се приступи извршавању развијеног рачунарског програма неопходно је извршити његово тестирање и евентуално извршити корекцију утврђене грешке у самој извршној верзији програма. За ову намену се користе програми познати као „дибагери“ (Debugger).
Развојна окружења - Integrated Development Tools
Наведене операције су довеле до развоја одговарајућих рачунарских програма који су помагали пројектантима софтвера да развијају одговарајуће софтверске апликације. У почетку су ти сервисни програми коришћени одвојено. Али је са развојем софтверског инжењерства уочено да би било корисно да се сви ови програми интегришу у јединствене програмске целине – интегрисанe развојнe алате (Integrated Development Tools, IDT).
Развој програмске подршке за специјализоване рачунарске системе, поред развоја програма, коришћењем одређеног програмског језика, захтевао је и поседовање додатних могућности од развојног софтверског алата. Ту се пре свега мисли на операцију преношења добијеног машинског кода у развијени хардвер. Као и на могућност тестирања самог развијеног хардвера, односно праћења извршавања програма. Захваљујући томе дошло је до развоја нове класе програмских система – интегрисаних развојних окружења (Integrated Development Environment, IDE).
На крају треба указати и на софтверске системе, који имају шири контекст од самог развоја програма. Треба се подсетити да се поступак решавања проблема уз помоћ рачунара може оквирно реализовати кроз следеће кораке:
- Дефинисање проблема који треба решити;
- Израдити алгоритам решења;
- Реализовати одговарајући рачунарски програм.
Да би се пружила рачунарска подршка у свим фазама решавања проблема дошло је до развоја специјализованих алата – алата за рачунарску подршку софтверском инжењерству (Computer Aided Software Engineering, CASE).