Једна од претпоставки формирања Групе ТИМ била је да искуства које су стекли инжењери током радног века не буде изгубљено. Једноставно без тог искуства многи послови би морали да се започињу из почетка. А млади инжењери би морали да савладавају азбуку струке уместо да се оспособљавају кроз сарадњу са искуснима. Проблемима са искуством допринео је период транзиције, који код нас предуго траје.
У том периоду нестали су многобројних привредни субјекти у оквиру којих је постојала критична маса знања. А то значи и искуства. Са нестајањем предузећа многи искусни инжењери су остајали без посла. И уместо да другима преносе своје искуство водили су битку за егзистенцију. Треба додати да је у поменутом периоду дошло до технолошког бума у готово свим гранама технике. То је додатно створило јаз у погледу знања и искуства код млађе генерације у односу на свет.
Овај текст не треба схватити као ламент на судбином и искусних и младих инжењера. Већ као начин да се покуша наћи начин да се ситуација поправи. Тако да се искусни инжењери и даље осећају друштвено корисним. А млади инжењери буду у прилици да добију информације које ће премостити технолошки јаз у коме су се образовале. Ово је посебно значајно ако се има у виду да образовање често иде ка модерним инжењерским знањима.
А при томе се често пренебрегавају фундаментална знања из струке, чије незнање често доводи до проблема у пракси. Потреба да се прати технолошки напредак често води у стихијски приступ у практиковању инжењерских струка. Што се огледа у израженом одсуству документовања урађених послова. Или често техничка документација не одговара реализованом пројекту. То има јасне последице на реализацију и касније одржавање реализованих система. Али не треба заборавити да је техничка документација један од битних фактора стварања критичне масе знања.
Инжењерска искуства и Интернет
Додатни фактор, који је учинио да инжињерска искуства буду помало потиснута у страну је Интернет. Често се сетим једне ситуације из чувене београдске кафане „Домовина“, другог дома просесора и студената Електротехничког факултета. Професору Славољубу Марјановићу, који је у башти „Домовине“ седео са колегама пришао је асистент са питањем везаним за решавање практичног проблема. Професор, затечен у пријатном дружењу лаконски одговори – „Решиће то студенти на испиту“. Данас, када се у друштву постави неко слично питање, често ће се чути коментар – „Има то на Интернету“. A данас све чешће – „Шта каже ChatGPT или DeepSeek“.
Кад се каже Интернет по правилу се мисли на информације које ће вратити неки од претраживача, најчешће Google. Мора се признати да је Интернет, без обзира која од поменутих оција користи веома користан за инжењерску праксу. Није неопходно наводити силне примере где коришћењем Интернета брзо долази до важних информација током, пројектовања уређаја, њиховог испитивања или писања рачунарских програма. Алати базирани на вештачкој интелигенцији могу чак да поједине послове аутоматизују у складу са захтевима пројектанта.
Међутим, постоје послови у оквиру сваког инжењерског пројекта чији успех зависи у великој мери од искуства инжењера. Зато је за сваког младог инжењера веома значајно да „занат“ учи поред искусног колеге иза кога стоје године рада и бројни реализовани пројекти и послови.
Од искуства ка искуству
Цела секција ПРОЈЕКТИ посвећена је различитим људским активностима, које се објединују заједничким појмом – пројекат. Али како је већ у уводу ове секције речено овде ћемо се бавити инжењерским пројектима. И то пре свега оном људском страном реализације пројеката, посматрајући човека у најширем смислу као главни ресурс.
Као што се слике може закључити сваки Пројекат се реализује у кооперацији све стране:
- Наручилац
- Реализатор
Јасно је да је Наручилац, страна која има одређену потребу, за чије задовољење ангажује Реализатора. Да би посао могао да буде извршен Наручилац мора специфицира Пројектне захтеве у складу са којима ће се
Реализатор прихватити посла. Већ на овом месту долазимо до потребе да искуство у послу дође до изражаја. И то на обе стране и код Наручиоца и код Реализатора. Јер се само на тај начин може реално очекивати успешна реализација Пројекта. А то је циљ обе стране учеснице. У суротном запоћињање Пројекат не би имало смисла.
Тим Наручиоца да би могао да специфицира пројектне захтеве мора да поседује адекватно ИСКУСТВО у области у којој Пројекат треба да се реализује. Врло често, поготову ако се ради о сложеном Пројекту до пројектних захтева се долази кроз заједнички рад тимова Наручиоца и Реализатора. Јер ИСКУСТВО чланова тима Реализатора може пресудно да утиче на квалитет пројектних захтева, а тиме и на успешност реализације Пројекта.
Често се до пројектних захтева долази кроз заједнички рад тимова Наручиоца и Реализатора. То се најчешће дешава када је реализовати сложен Пројекат, који захтева ангажовање озбиљних ресурса, како материјалних тако и људских. По правили ради се о великим инфраструктурним пројектима. Наведена симбиоза Наручиоца и Реализатора у таквим случајевима је неопходна, јер искуство чланова тима Реализатора омогућава да коначни захтеви Наручиоца буду сведени на ниво реалног и могућег. Тачније да пројектни захтеви не буду списак лепих и неутемељених жеља Наручиоца.
Реализација Пројекта се даље одвија на бази ИСКУСТВА чланова пројектног тима. Али и коришћењем потребне литературе – стручних књига, каталога, приручника и др. У данашње време реализација Пројеката не може да се замисли без корисшења информација са Интернета, али и решења које нуди вештачка интелигенција. Треба нагласити да под ИСКУСТВОМ не треба третирати само знања која су стечена током рада на сличним пројектима. ИСКУСТВО представаља и начин на који се користе извори информација потребних за реализацију Пројекта.
Рад на реализација пројекта поред непосредног резултата, а то је направљена инфраструктура, уређај или софтверски систем резултује новим инжењерским искуствима. Део тих искустава постаје својина чланова пројектног тима Реализатора. А део постаје општа својима кроз потенцијалне објаве на Интернету. С друге стране реализација сваког Пројекта подразумева израду Техничке документације у којој се детаљно опиују елементи реализације. Начелно техничка докумнтација је својина Наручиоца, али се њоме у складу са међусобним уговором може користити и Реализатор. Више о аспектима израде техничке докумнтације биће речи у посебној секцији.
Одређена техничка решења или коришћену технологију, која директно не описују сам реализовани пројекат чланови тима Реализатора у принципу могу слободно да представљају јавности. То се најчешће врши кроз интерне или јавне Техничке извештаје. Треба нагласити да су многа практична решења, примењена у светској инжењерској пракси, али и нове технологије управо обнародоване преко оваквих Техничких извештаја (Technical Report).
О значају инжењерског искуства за реализацију пројеката може се опширно говорити, кроз навођење конкретних примера. Такође, треба имати у виду да сваки нови пројекат доноси нова искуства. Поготову у данашње време када се технологија рада, компонената и материјала који се користе мењају готово вртоглавом брзином. Сходно томе нека ранија искуства неминовно уступају место новим сазнањима, која нису само теоријска већ и практична. Иако Интернет и базе података на њему представљају добру платформу за чување и размену искустава неопходно је на нивоу фирми, па чак и појединца имати развијен систем који ће да искуства учини трајним.